ПОТПИСАНИ УЧЕСНИЦИ САСТАНКА који је сазвала Редакција Летописа Матице српске на завршетку анкете о српскохрватском језику и правопису после свестране дискусије одржане 8, 9. и 10. децембра 1954. године у Новом Саду донели су ове

З А К Љ У Ч К Е

1) Народни језик Срба, Хрвата и Црногораца један је језик. Стога је и књижевни језик који се развио на његовој основи око два средишта, Београда и Загреба, јединствен, са два изговора, ијекавским и екавским.
2) У називу језика нужно је увек у службеној употреби истаћи оба његова саставна дела.
3) Оба писма, латиница и ћирилица, равноправна су; зато треба настојати да и Срби и Хрвати подједнако науче оба писма, што ће се постићи у првом реду школском наставом.
4) Оба изговора, екавски и ијекавски, такође су у свему равноправна.
5) Ради искоришћавања целокупног речничког блага нашег језика и његовог правилног и пуног развитка неопходно је потребна израда приручног речника савремненог српскохрватског књижевног језика. Стога треба поздравити иницијативу Матице српске која је у заједници са Матицом хрватском приступила његовој изради.
6) Питање израде заједничке терминологије такође је проблем који захтева неодложно решење. Потребно је израдити терминологију за све области економског, научног и уопште културног живота.
7) Заједнички језик треба да има и заједнички правопис. Израда тога правописа данас је најхитнија културна и друштвена потреба. Нацрт правописа израдиће споразумно комисије српских и хрватских стручњака. Пре коначног прихватања нацрт ће бити поднет удружењима књижевника, новинара, просветних и других јавних радника.
8) Треба одлучно стати на пут постављању вештачких препрека природном и нормалном развитку српскохрватског књижевног језика. Треба спречити појаву самовољног „превођења” текстова и поштовати оригиналне текстове писаца.
9) Комисије за израду правописа и терминологије одредиће наша три универзитета (у Београду, Загребу и Сарајеву), две академије (у Загребу и 164
Београду) и Матица српска у Новом Саду и Матица хрватска у Загребу. За израду терминологије потребно је ступити у сарадњу са савезним установама за законодавство и стандардизацију, као и са стручним установама и друштвима.
10) Ове закључке Матица српска ће доставити Савезном извршном већу и извршним већима: НР Србије, НР Хрватске, НР Босне и Херцеговине и НР Црне Горе, универзитетима у Београду, Загребу и Сарајеву, академијама у Загребу и Београду и Матици хрватској у Загребу, те ће их објавити у дневним листовима и часописима.

У Новом Саду, 10. децембра 1954.

Иво АНДРИЋ, књижевник и академик из Београда; др Александар БЕЛИЋ, професор универзитета и председник Српске академије наука из Београда; Живојин БОШКОВ, књижевник и уредник Летописа Матице српске из Новог Сада; Мирко БОЖИЋ, књижевник и председник Друштва књижевника Хрватске из Загреба; др Милош ЂУРИЋ, професор универзитета из Београда; Марин ФРАНИЧЕВИЋ, књижевник из Загреба; др Крешимир ГЕОРГИЈЕВИЋ, професор универзитета из Београда; Милош ХАЏИЋ, секретар Матице српске из Новог Сада; др Јосип ХАМ, свеучилишни професор из Загреба; др Мате ХРАСТЕ, свеучилишни професор из Загреба; др Људевит ЈОНКЕ, свеучилишни доцент из Загреба; Маријан ЈУРКОВИЋ, књижевник из Београда; Јуре КАШТЕЛАН, књижевник из Загреба; Радован ЛАЛИЋ, професор универзитета из Београда; Младен ЛЕСКОВАЦ, књижевник, професор универзитета из Новог Сада; Светислав МАРИЋ, професор и потпредседник Матице српске из Новог Сада; Марко МАРКОВИЋ, књижевник из Сарајева; Живан МИЛИСАВАЦ, књижевник и уредник Летописа Матице српске из Новог Сада; др Милош МОСКОВЉЕВИЋ, професор и научни саветник Српске академије наука из Београда; Бошко ПЕТРОВИЋ, књижевник и уредник Летописа Матице српске из Новог Сада; Вељко ПЕТРОВИЋ, књижевник и академик, председник Матице српске из Београда; Ђуза Радовић, књижевник из Београда; др Михаило СТЕВАНОВИЋ, професор универзитета из Београда; др Јован ВУКОВИЋ, професор универзитета из Сарајева.