1989. ГОДИНА
08. 07. У Кистањама одржана Оснивачка скупштина СКД „Зора“.
09. 07. На Далматинском Косову, код цркве Лазарице, обиљежена 600-годишњица
Косовске битке. По налогу хртватских власти прекинут је кул-турно-умјетнички
програм. Ухапшено је 20 Срба и спроведено у шибенски затвор.
11. 07. Ухапшен Јован Опачић, предсједник СКД „Зора“, што је био сиг-нал
упозорења српском народу шта му се спрема.
25. 11. Одржана Друга оснивачка скупштина СКД-а „Зора“ у Плавну. Тек
послије ове скупштине власти су дозволиле регистрацију.
1990. ГОДИНА
27. 01. Помен на необиљеженој јами у коју су бацани Срби за време 2.
свјетског рата – Кук код Доњег Лапца. Након помена у Доњем Лапцу (Мотел
Каменско), одржан је политички скуп на којем се разговарало о политичком
организовању српског народа. Скупом је руководио академик Јован Рашковић.
Присутни Марко Добријевић и Бранко Поповић из Шибеника, Јово Опачић,
Драгутин Кнежевић Круница и Душан Зелембаба из Книна, Ратко Личина из
Грачаца, Давид Растовић, Петар Штиковац, Андрија Петровић и Милорад
Тор-бица из Срба и Срећко Смиљанић са Удбине. Овај скуп се сматра иницијатив-ним
одбором Српске демократске странке. Иако је Јован Рашковић залагао да
странка буде дио Демократске странке из Београда, велика већина присутних
сматрала је да странка треба да буде аутохтона, аутентична и национална.
Ра-шковић реаговао: „Ево, нека вам буде, нека буде – српска“.
17. 02. У Книну формирана Српска демократска странка. За предсједни-ка
изабран Јован Рашковић.
24. 02. У Загребу на првој конвенцији ХДЗ-а у дворани „Ватрослав Ли-сински“
др.Фрањо Туђман изјавио: „ Независна Држава Хрватска није само пука
квислиншка творба и фашистички злочин, већ и израз повијесних тежњи
хрватског народа“. Туђман акламацијом изабран за предсједника странке.
Предсједник Извршног одбора постаје Јосип Манолић, а главни тајник Стипе
Месић.
17. 03. У Топуском формирано СКУД „Сава Мркаљ“. За предсједника изабран
Миле Боснић.
22. 04. Одржан први круг вишестраначких избора у Хрватској. Највећи
број гласова добива ХДЗ. У Книну СДС осваја 83 % гласова за одборничка
мјеста и 3 посланичка мјеста у Сабору Републике Хрватске (Јован Опачић,
Ду-шан Зелембаба и Радослав Тањга). СДС апсолутну већину осваја и у
општина-ма Грачац и Доњи Лапац. Из ових општина као посланици у Сабору
Републике Хрватске изабрани су Ратко Личина и Душан Ергарац.
06. 05. Одржан други круг вишестраначких избора у Хрватској. Побије-дила
је антисрпски опредијељена ХДЗ, на челу са Фрањом Туђманом, које је
освојила 41,5 % гласова. Од 356 посланичких мјеста ХДЗ освојио 205,
СКХ-СДП (у коалицији са СС) 107, Коалиција народног споразума 21, СДС
5, неза-висни кандидати 15.
30. 05. Конституивна сједница Сабора Хрватске. Фрањо Туђман изабран
је за пресједника Републике, Жарко Домљан за предсједника Сабора, а
Стипе Месић за предсједника Владе. Формирани су и сви саборски одбори
осим Ко-мисије за равноправност народа и народности. Ова Комисија биће
изабрана тек у децембру 1990. са представницима Срба који то свакако
нису били.
31. 05. Формирана СО Грачац прва општина са српском некомунистич-ком
већином у локалном парламенту послије 2. свјетског рата.
06. 06. СО Книн донијела одлуку о покретању иницијативе за формира-ње
Заједнице општина Сјеверне Далмације и Лике.
27. 06. СО Книн донијела одлуку о формирању Заједнице општина Сје-верне
Далмације и Лике. СО Грачац и Доњи Лапац донијеле одлуку о присту-пању
Заједници општина чиме је Заједница и званично почела да постоји.
01. 07. На Далматинском Косову, код цркве Лазарице, проглашена За-једница
општина Сјеверне Далмације и Лике.
03. 07. Радници СУП-а Книн са Миланом Мартићем на челу, послали протест-но
писмо Савезном и Републичком СУП-у, да не прихватају „шаховницу“ за
свој симбол. Привремено предсједништво ЗО Сјеверне Далмације и Лике
упу-тило позив свим општинама у којима је већинско српско становништво
да се прикључе.
25. 07. У Србу одржан Велики српски сабор. Усвојена је декларација о
суверености и аутономији српског народа и Одлука о формирању Српског
на-ционалоног вијећа. За чланове СНВ (највишег извршног тијела српског
народа у Хрватској) изабрани су предсједници странака Јован Рашковић
и Миле Да-кић, предсједници општина Книн – Милан Бабић, Д.Лапац - Давид
Растовић, Грачац - Војислав Лукић, Обровац - Сергеј Веселиновић, Бенковац
– Здравко Зечевић и Глина – Велибор Матијашевић, посланици у Сабору
Јован Опачић, Душан Зелембаба, Радослав Тањга, Ратко Личина и Душан
Ергарац, те пре-ставник СПЦ парох Вељко Босанац. За предсједника СНВ
изабран др. Милан Бабић. Сабор Хрватске донио Одлуку да „шаховница“
постаје државни сим-бол Републике Хрватске. Ово је изазвало незадовољство
српског народа, јер су под тим симболом у вријеме НДХ клана српска дјеца
и српско цивилно ста-новништво.
30. 07. СНВ на првој сједници у Книну расписало референдум (касније
преименован у плебисцит) о српској аутономији на подручју Хрватске заказан
за 19. 08. 1990. године.
17. 08. МУП Хрватске послао полицајце у више српских општина Сје-верне
Далмације и Лике са циљем да одузму оружије резервног састава мили-ције
и онемогуће припреме и спровођење првог српског плебисцита Срби су одговорили
подизањем барикада . Истовремено у хрватским селима формира-не нове
полицијске станице: у Кијеву у општини Книн, у Ловинцу у општини Грачац,
у Крушеву у општини Обровац, у Шкабрњи у општини Бенковац, у Подлапачи
у општини Кореница и у Видушевцу у општини Глина, (ове нове станице
биће главни генератори каснијих криза). Предсједник СО Книн Милан Бабић
прогласио ратно стање, због учесталих хрватских напада на српски на-род
и завођење терора.
19. 08. Почео српски плебисцит. Преко 98 % Срба изјаснило се за срп-ску
аутономију и тиме подржало закључке Сабора у Србу.
24. 08. Ванредна сједница Сабора Хрватске. За члана Предсједништва СФРЈ
из Хрватске изабран, умјесто Стипе Шувара, Стјепан Месић. На Месићево
мјесто предсједника Владе долази Јосип Манолић. Посланик СДС-а Ратко
Личина на истој сједници обавјештава Сабор о резултатима српског плебисцита,
те о од-луци СДС-а да због покушаја спречавања српског изјашњавања и
државног те-рора СДС замрзава свој рад у Сабору Хрватске. Личина је
позвао и остале по-сланике српске националности да напусте Сабор Хрватске.
30. 09. СНВ , на основу резултата плебисцита, прогласило српску ауто-номију.
19. 12. СНВ и Привремено предсједништво ЗО Сјеверне Далмације и Лике
усвојили Статут САО Крајине и прогласили Српску Аутономну Област Крајину.
Формирано извршно вијеће САО Крајине, на челу са Миланом Бабићем.
22 – 25. 12. Хрватски Сабор у Загребу усвојио Устав којим је српски
на-род стављен у позицију националне мањине.
1991. ГОДИНА
04. 01. Извршно вијеће САО Крајине формирало СУП Крајине. За се-кретара
је именован Милан Мартић.
07. 01. У Шидским Бановцима формирано СНВ за Славонију, Барању и Западни
Срем.
09. 01. Предсједништво СФРЈ донијело одлуку којом се наређује рас-формирање
свих паравојних формација у Југославији. Хрватска и Словенија одбиле
спровођење ове одлуке.
15. 01. Предсједништво СФРЈ издало саопштење о обавезној демобили-зацији
резервног састава милиције у Хрватсткој. Истог дана емитован филм о
252
илегалном увозу оружија у Хрватску под вођством Мартина Шпегеља, мини-стра
одбране Републике Хрватске.
15. 02. Редарственици Хрватске окупирали Плитвице. Секретар СУП-а Милан
Мартић затражио да одмах напусте подручје Коренице. То је затражило
и предсједништво СФРЈ, па су се редарственици повукли.
21. 02. Сабор донио Одлуку да савезни закони не важе у Хрватској. У
Загребу почело засједање Сабора на којем су суспендовани сви савезни
закони који нису у складу са хрватским уставом.
28. 02. У Книну, СНВ и ИВ САО Крајине усвојили Резолуцију о раздру-живању
Републике Хрватске и САО Крајине, која остаје у држави Југославији.
02. 03. Сукоб хрватске полиције и српског народа у Пакрацу.
08. 03. СО Книн, На основу Резолуције о раздруживању Републике Хр-ватске
и САО Крајине, донијела одлуку о примјени закона и других прописа на
подручју САО Крајине. Одлуком је прецизирано да се у САО Крајини при-мјењују
закони и прописи савезне државе и САО Крајине.
09. 03. Све општине САО Крајине потврђују Резолуцију.
31. 03. Специјалци МУП-а Хрватске напали српске положаје на Плитви-цама,
што се може сматрати почетком српско – хрватског рата. У сукобима по-гинули
Рајко Вукадиновић са српске и Јосип Јовић са хрватске стране. У Боро-ву
селу донесена одлука о присаједињењу САО Славоније, Барање и Западног
Срема Републици Србији.
02. 04. Извршно вијеће САО Крајине донијело Одлуку о присаједињењу САО
Крајине Републици Србији и о расписивању референдума.
06. 04. Специјалци МУП-а Хрватске поновили напад на српски Пакрац.
12. 04. ИВ САО Крајине расписало референдум српског народа за 12. мај
за присаједињење Србији.
30. 04. У Книну одржана конститутивна сједница Скупштине САО Кра-јине.
Свака општина делегирала по седам посланика у Скупштину САО Краји-не.
За предсједника Скупштине је изабран посланик из Глине Велибор Мати-јашевић.
05. 05. Фрањо Туђман у Трогиру позвао хрватски народ на побуну про-тив
ЈНА.
06. 05. ХДЗ организовао демонстрације против ЈНА у Сплиту. Убијен војник
Саша Гешовски, а слика дављења војника Светланча Нацева обишла свијет.
09. 05. Предсједништво СФРЈ донијело Одлуку о постављању ЈНА изме-ђу
територије с већинским српским становништвом и осталих дјелова Хрват-ске.
12. 05. Спроведен референдум на подручју САО Крајине о присаједиње-њу
Србији.
15. 05. Стјепан Месић није изабран за предсједника СФРЈ
19. 05. У Хрватској одржан референдум о одцјепљењу Хрватске од Југо-славије.
28. 05. На стадиону НК „Загреб“ извршена смотра тзв. Збора Народне Гарде.
Савезна држава није реаговала.
29.05. Скупштина САО Крајине изабрала прву Владу САО Крајине са Миланом
Бабићем на челу и прогласила Статут САО Крајине.
21. 06. Државни секретар САД Џејмс Бејкер на крају посјете СФРЈ изја-вио
да САД подржавају цјеловиту и демократску Југославију.
24. 06. У Бања Луци потписан Договор о привредној, политичкој и кул-турној
сарадњи САО Крајине и ЗО Босанске Крајине.
25. 06. Хрватска и Словенија прогласиле потпуно државну независност.
26. 06. Упад специјалаца МУП-а Хрватске у Глину. Српске снаге извр-шиле
напад на полицијску станицу. СИВ издао Наредбу о забрани успоставља-ња
републичких граничних прелаза унутар територија СФРЈ. Савезни СУП и
ЈНА су задужени за проведбу Наредбе.
27.06. Јединице ТО Словеније напале јединице и касарне ЈНА. Почео краткотрајан
рат којег је ЈНА изгубила уз знатне жртве. У Босанском Грахову одржана
заједничка сједница скупштина САО Крајине и Босанске Крајине. Усвојена
је декларација о уједињењу.
01. 07. Под притиском ЕЗ Предсједништво СФРЈ изабрало Стјепана Ме-сића
за предсједника СФРЈ који ће на овој дужности бити до 5. децембра.
18. 07. Предсједништво СФРЈ донијело одлуку о повлачењу ЈНА из Сло-веније.
01. 08. Фрањо Туђман позвао Хрвате да буду спремни за општи рат.
20. 08. Влада САО Крајине донијела Одлуку да се успостави јединствен
систем ТО Крајине као дијела оружаних снага СФРЈ.
01. 09. Ратно ваздухопловство ЈНА заплијенило авион угандске компа-није
са товаром наоружања за Хрватску. Ухапшен је организатор тог посла Ан-тон
Кикаш.
03. 09. Представници 12 земаља ЕЗ у Хагу договорили да бивши мини-стар
Велике Британије лорд Карингтон буде координатор мировне конферен-ције
о Југославији. Водиле се борбе око Масленичког моста.
04. 09. Хрватске оружане снаге починиле стравичан злочин над Србима
у Госпићу. Многи су убијени и спаљени или објешени на бандере.
07. 09. Почела Међународна конференција о Југославији у Хагу.
21. 09. Хрватска полиција извршила масакр над 13 ненаоружаних резер-виста
ЈНА на Коранском мосту код Карловца.
25. 09. СБ УН изгласао Резолуцију 713. о увођењу ембарга на испоруке
оружја за подручје Југославије.
03. 10. Крње Предсједништво прогласило непосредну ратну опасност.
08. 10. Сабор Хрватске донио Одлуку о раскиду државне везе с Југосла-вијом
и прогласио државну самосталност Хрватске. Проглашена потпуна са-мосталност
Републике Словеније. Дат је рок да се ЈНА повуче до 18. 10. 1991.
18. 10. У Хагу предложена Декларација о Југославији, према којој се
ре-публике СФРЈ сматрају сувереним и међународно признатим државама.
29. 10. Министри иностраних послова ЕЗ у Бриселу одлучили да се уве-ду
економске санкције Србији ако до 4. 11. 1991. не прихвати предлоге лорда
Карингтона.
08. 11. Министри ЕЗ на сједници у Риму донијели Одлуку да се уведу санкције
према Југославији.
09. 11. Предсједништво СФРЈ упутило захтјев СБ УН о хитном упућива-њу
мировних снага у Југославију.
18. 11. Влада САО Крајине донијела одлуку по којој се снаге међуна-родне
заједнице могу размјестити само на линије разграничења. Послије више-мјесечних
борби јединице ЈНА ослободиле Вуковар.
21. 11. У Книну Скупштина САО Крајине смјенила предсједника Вели-бора
Матијашевића и за новог предсједника изабрала Милу Паспаља из Глине.
23. 11. У Женеви Слободан Милошевић, Фрањо Туђман и Вељко Кади-јевић
договорили прекид рата и дали сагласност на Венсов план.
27. 11. СБ УН изгласао Резолуцију 727 на основу захтјева Владе СФРЈ
о слању мировних снага у Југославију.
05. 12. Хрватски Сабор опозвао Стјепана Месића из Предсједништва СФРЈ.
Месић том приликом изјавио: „Мислим, да сам обавио задатак. Југосла-вије
више нема!“
19. 12. Уставотворна скупштина САО Крајине у Книну усвојила Устав и
прогласила Републику Српску Крајину. За првог предсједника изабран је
др. Милан Бабић. За првог министа именован Ристо Матковић. Премијер
СФРЈ Анте Марковић поднио оставку.
23. 12. Савезна Република Њемачка признала Хрватску и Словенију.
1992. ГОДИНА
03. 01. У Сарајеву потписан споразум о ангажовању снага УН на под-ручју
Југославије.
08. 01. СБ УН усвојио Резолуцију 737 о слању претходнице међународ-них
снага у Југославију. Предсједник Србије Слободан Милошевић упутио отворено
писмо предсједнику РСК Милану Бабићу, на које је Бабић јавно од-говорио
12. јануара.
13. 01. Ватикан признао Хрватску и Словенију.
15. 01. Европска Заједница признала Словенију и Хрватску.
17. 01. Свети архијерејски сабор СПЦ издао Саопштење о праву српског
народа на самоопредељење.
27. 01. Преговори између представника РСК и Марака Гулдинга у Кни-ну
завршени безуспјешно.
30. 01. У Београду почела тродневна сједница Предсједништва СФРЈ, представника
Србије и РСК. Бабић и његова Влада нису дали сагласност на Венсов план.
Умјесто Бабића сагласност је дао предсједник Скупштине РСК Миле Паспаљ
2. фебруара.
04. 02. Бутрос Гали изјавио да на територији под заштитом УН неће ва-жити
хрватски закони.
05. 02. Бутрос Гали дао изјаву, да се трупе УН неће повући из заштиће-них
зона Крајине, док се не нађе политичко рјешење, да распоред снага УН
не-ће прејудицирати политичко рјешење, да подручја под заштитом УН неће
би-ти под законима Хрвтаске, да ће сбаге УН штитити локално становништво
за вријеме и послије демилитаризације.
09. 02. Скупштина РСК у Глини, под предсједањем Миле Паспаља, при-хватила
безусловно Венсов план. Наговјештено је смјењивање предсједника Милана
Бабића.
17. 02. У Београду, на конференцији за штампу, Милан Бабић изјавио да
је глинска скупштина неуставна и нелегална.
21. 02. СБ УН усвојио Резолуцију 743 с којм се одобрава почетак миров-не
мисије у Југославији и формирање УНПРОФОР-а.
26. 02. Скупштина РСК у Борову Селу смјенила предсједника Републи-ке
Милана Бабића и Владу Ристе Матковића. За предсједника Републике иза-бран
је Горан Хаџић, а за мандатара Владе мр. Здравко Зечевић.
21. 03. Скупштина РСК, под предсједавањем Миле Паспаља засиједала у
Книну.
28. 04. Проглашена Савезна Република Југославија.
06. 05. У Брислу почела Конференција о Југославији. Генерал Благоје
Аџић поднио оставку.
18. 05. СБ УН изгласао Резолуције 753 и 754 којом се даје препорука
за пријем Хрватске и Словеније у УН. У Книну засиједала Скупштина РСК
на којој су присуствовали академик Јован Рашковић и др Милан Бабић.
Усвојена је Декларација о политичким циљевима РСК.
19. 05. ЈНА напустила РСК.
23. 05. У Њујорку на засједању Генералне Скупштине ОУН Словенија, Хрватска
и Босна и Херцеговина примљене у чланство ОУН.
21. 06. Хрватске снаге извршиле агресију на Миљевачки плато, иако је
то подручје под заштитом УН. Заробљено је, па убијено 50 српских војника.
30. 06. СБ УН усвојио Резолуцију 762 о ружичастим зонама у Хравтској.
Затражено је од Хрватске повлачење њене војске на пложаје прије 21.
06. 1992. Хрватска ову нардбу није испоштовала.
28. 07. У Београду умро академик Јован Рашковић, оснивач и први пред-сједник
СДС-а.
18. 08. Влада РСК именовала државну комисију за ратне злочине и зло-чине
геноцида.
25. 08. Делегација РСК отпутовала у Лондон на конференцију о Југосла-вији.
26. 08. У Лондону почела конференција о Југославији уз учешће 40 де-легација.
22. 09. ГС ОУН искључила СРЈ из својих редова.
16. 10. Формирана Војска РСК.
1993. ГОДИНА
22. 01. Агресија хрватске војске на заштићену зону Равних котара и хи-дроцентрале
Перуча. Између Грачаца и Малог Алана хрватске снаге, на прева-ру из
засједе убиле 22 припадника полиције РСК.
29. 01. Објаљен податак да је у хрватској јануарској агресији погинуло
360, а рањено 142 српска војника.
19. 02. СБ УН усвојио Резолуцију 807 о привременом продужетку ман-дата
УНПРОФОР-а у Хрватској и БиХ.
22. 02. СБ УН усвјио Резолуцију 808 о формирању Међународног суда за
кривично гоњење лица одговорних за кршење међународног хуманитарног
права.
01. 03. Горан Хаџић, Миле Паспаљ и Слободан Јарчевић преговарали у Женеви.
18. 03. Предсједник РСК Горан Хаџић смијенио Здравка Зечевића, а за
новог мандатара одредио Ђорђа Бјеговића.
31. 03. СБ УН усвојио Резолуцију 815 којом прејудицира политичко рје-шење
Крајине, супротно смислу Венсовог плана и Резолуције 743. Продужен је
мандат УНПРОФОР-а. Хрватска артиљерија гранатирала Обровац. Поо-штрене
су санкције против Србије и Црне Горе.
14. 05. У Београду сазвана заједничка сједница скупштина: Србије, Црне
Горе, РС и РСК. За тему расправе одређен је Венс Овенов план. Посланици
РС и РСК се нису одазвали због могућности прегласавања.
25. 05. СБ УН усвојио Резолуцију о оснивању Међународног суда за бившу
Југославију.
20. 06. На подручју РСК завршен Референдум о припајању РСК Репу-блици
Српској.
23. 06. Скупштина РСК верифицирала резултате референдума.
30. 06.СБ УН усвојио Резолуцију 847 о продужењу мандата УНПРО-ФОР-а
у Хрватској.
09. 09. Хрватске снаге извршиле агресију на Медачки џеп. Убијено и не-стало
100 Срба.
30. 09. СБ УН усвојио Резолуцију 869 о продужењу мандата УНПРО-ФОР-а
у Хрватској и БиХ.
04. 10. СБ УН усвојио Резолуцију 871 која обједињава све предходне.
10. 10. Скупштина РСК донијела Декларацију о одбацивању Резолуције 871.
16. 10. Скупштина РСК усвојила Платформу за преговоре са Хрватском.
21. 10. СБ УН усвојио Резолуцију 877 о именовању тужиоца Међународног
трибунала.
22. 10. На Плитвицама засиједала Скупштина РСК. На захтјев послани-ка
из Лике Давида Растовића, Ратка Личине и Раде Чубрила, расправљало се
о одговорности за губитак Медачког џепа. Резултат свега било је расписивање
избора.
12. 12. На подручју РСК одржани први вишестраначки избори, по ве-ћинском
једнокружном систему за 84 посланика Скупштине РСК и локалне СО. Највише
посланичких мандата освојили СДС Крајине, СРС и СДС срп-ских земаља.
У скупштину ушли и СПС, СДП, СДС и независни посланици.
14. 12. Изборни штаб Милана Мартића објавио непризнавање изборних резултата
за предсједника Републике.
25. 12. РИК најавила 2. круг предсједничких избора за 23. јануар у којем
ће учествовати кандидати Милан Бабић и Милан Мартић.
1994. ГОДИНА
23. 01. Други круг избора за предсједника Републике. РИК је прогласила
побједу Милана Мартића.
01. 02. Др. Војислав Шешељ, предсједник СРС и Милан Бабић предсјед-ник
СДС-а Крајине потписали протокол о коалицији двију странака.
12. 02. У Книну засиједала конститутивна Скупштина РСК. За предсјед-ника
изабран Бранко Војница из СРС, за потпредсједнике Марко Атлагић и Милан
Ерњаковић.
17. 02. Предсједник Републике Милан Мартић предложио је за мандата-ра
Владе РСК Борислава Микелића.
22. 03. У Загребу у Руској амбасади почели хрватско – крајишки прего-вори.
31. 03. СБ УН усвојио Резолуцију 908 о повећању припадника УНПРО-ФОР-а
и поштовању интегритета Републике Хрватске и Б и Х.
14. 06. У Книну боравио Питер Галбрајт. Понудио је Србима РСК огра-ничену
аутономију, што руководство РСК није прихватило.
25. 10. Скупштина РСК изгласала је неповјерење предсједнику Бранку Војници.
Потпредсједници Марко Атлагић и Милан Ерњаковић поднијели оставке. За
новог предсједника је изабран Рајко Лежаић, за потпредсједнике Боро
Богуновић и Ђорђе Дамјановић.
27. 10. Предсједник Владе РСК Борислав Микелић са сарадницима раз-говарао
с представницима Републике Хрватске на Загребачком аеродрому.
03. 11. У Книну преговори делагација Републике Хрватске (шеф Хрвоје
Шаринић) и РСК ( Милан Мартић, Милан Бабић, Борислав Микелић и генерал
Миле Новаковић).
19. 11. СБ УН изгласао Резолуцију 958 којом се одобрава НАТО пакту да
на захтјев УНПРОФОР-а може тући положаје у РСК.
1995. ГОДИНА
12. 01. Хрватска отказала гостопримство УНПРОФОР-у са 31 мартом 1995.
Борислав Микелић у Загребу преговарао са Хрвојем Шаринићем.
30. 01. У Книну вођени преговори око плана З – 4. Српску страну засту-пали:
Милан Мартић, Борислав Микелић, Милан Бабић, Лазар Мацура и Рајко 258
Лежаић, који су одбили да приме план од америчког амбасадора Питера
Гал-брајта, док не добију гаранције да се УНПРОФОР неће повући из Хрватске.
08. 02. У Книну ванредна сједница Скупштине РСК на којој је предвиђе-на
распарава о Плану З – 4. На приједлог предсједника Милана Мартића и
уз подршку Милана Бабића, Скупштина је акламацијом прихватла став да
се План З – 4 не узме у разматрање.
02. 03. У Книну завршено засједање Скупштине РСК на којој је затраже-но
смјењивање предсједника Владе Борислава Микелића.
03. 03. Предсједник Милан Мартић затражио смјењивање премијера Бо-рислава
Микелића оптужујући га за шверц, корупцију и лично богаћење.
07. 03. У Книну одржана сједница Скупштине РСК. Најављена смјена Борислава
Микелића није услиједила.
01. 05. У 5 и 30 сати хрватска војска почела агресију на Западну Славо-нију
под називом „Бљесак“.
12. 06. Милан Бабић одређен за мандатара Владе РСК.
28. 06. На Видовдан, на војном полигону код Слуња, формиран Корпус специјалних
намјена Војске РСК. Најснажније наоружање из осталих јединица издвојено
је за ову војну формацију. Корпус је извршио војну параду, пред челним
личностима и пред више хиљада присутних.
03. 07. Предсједник Милан Мартић примио у Книну Карла Билта и Тор-валда
Столтенберга.
25. 07. Међународни суд за ратне злочине у Хагу подигао оптужницу против
Радована Караџића, Ратка Младића и Милана Мартића.
27. 07. Скупштина РСК у Топуском изабрала Владу РСК, коју је саста-вио
Милан Бабић.
30. 07. Патријарх Павле допутовао у Книн. Јасуши Акаши преговарао са
руководством РСК. Генерал Ратко Младић организовао конференцију за штам-пу
у Книну.
03. 08. ХТВ анкетирала хрватску јавност за напад на РСК. За напад се
изјаснило 73% анкетираних. За 10 сати заказани хрватско – српски преговори
у Женеви, уз посредовање Торвалда Столтенберга.
04. 08. У 5 сати Хрватска напала РСК, под шифром „Олуја“. Фрањо Туђман
упутио позив Србима да се предају. Предсједник Владе РСК Милан Бабић
у Београду. Више пута је називао предсједника Републике Милана Мар-тића
да не смије ракетирати Загреб.
05. 08. У 12 и 30 хрватске снаге без борбе ушле у Книн. Хрватске снаге
заузеле и Грачац.
06. 08. Кроз Републику Српску колоне у којима је око 250.000 избјеглих
Крајишника. Послије прелаза у Србију колоне су посредством полиције
усмје-раване у правцу Косова и Метохије.
12. 11. У Ердуту потписан Основни споразум о Области Источне Славо-није,
Барање и Западног Срема. Потписници су Хрвоје Шаринић и Милан Ми-лановић.
Овај документ су потписали и свједоци Питер Галбрајт, амбасадор САД
у Хрватској и Торвалд Столтенберг, посредник УН.
21. 11. У Дејтону постигнут Општи оквирни споразум за мир у Б и Х, који
је потписан у Паризу 12.12. У нјему се не говори о судбини РСК и протје-раном
српском народу. Хрватска окупација је подржана од међународне зајед-нице,
па и етничко чишћење српског народа из Хрватске.
...
2005. ГОДИНА
26. 02. Скупштина РСК у прогонству у Београду у Дому Синдиката об-новила
је свој рад. Обновитељској скупштини било је пристно 49 посланика од
живих 70. Скупштина је изабрака Владу РСК у прогонству од 7 чланова
са премијером Милорадом Бухом на челу. Министри су изабрани по регионалном
принципу (проф.др.Марко Атлагић – Далмација, Ратко Личина – Лика, Миле
Боснић – Кордун, мр Светозар Винчић – Банија, др Момчило Суботић – Запад-на
Славонија, Боро Богуновић – Срем и Милорад Буха – Барања). Влада РСК
наишла је на медијску блокаду од актуелне власти у Србији, а једину
подршку пружила јој је Српска радикална странка.
04. 08. Поводом годишњице „Олује“ одржана ванредна сједница Скуп-штине
РСК. Посланици су обавјештени о отварању представништва Владе РСК у
Француској, Холандији и Канади.
13. 12. Пред Међународним Трибуналом у Хагу почело суђење предсједнику
РСК Милану Мартићу.
2006. ГОДИНА
26. 01. 28 Посланика Парламентарне Скупштине Савјета Европе усвоји-ло
Декларацију о ситуацији прогнаних Срба из Хрватске и РСК. Хрватска по-звана
да Србима врати статус конститутивног народа и сва остала права. Репу-блика
Српска Крајина након више од 10 година шутње, поново се спомиње у европским
институцијама.
14. 02. У организацији Владе РСК у Земуну одржан Научни скуп „Кра-јина
Јуче, Данас, Сутра“. Учешће узело 30-так еминентних научних радника.
05. 03. У притворској јединици Хашког трибунала пронађен објешен Милан
Бабић, некадашњи предсједник и премијер РСК. Налазио се у Трибуна-лу
као притвореник – покајник и свједок у процесу против Милана Мартића.
11. 03. У Хашком трибуналу преминуо некадашњи предсједник Србије и Југославије
Слободан Милошевић.
17. 03. На Светој Јелени отворен Народни трезор Републике Српске Крајине.
04. 08. Ванредном комеморативном сједницом Скупштине обиљежено 11 година
од егзодуса Крајишника у Хрватској злочиначкој операцији „Олуја“.
01.11. Словенски парламентарни савез (организација која окупља пар-ламенте
свих словенских земаља) примио у својству посматрача Скупштину РСК.
18. 12. На свечаности поводом 15-те годишњице РСК Влада РСК одли-ковала
орденом Св. Саве предсједника РСК Милана Мартића и предсједника СРС
др Војислава Шешеља.
2007. ГОДИНА
12. 06. Хашки трибунал неправомоћно осудио на 35 година затвора предсједника
РСК Милана Мартића.
