Поч. V века
Обичаји подунавских Словена
Кад би професија, способности, добре или лоше особине сваког поједанца
биле одређиване констелацијом звезда у моменту његовог рађања, онда
би требало да сe и читав народ, код кога влада известан закон или
обичај, рађа под истом звезданом констелацијом од које зависи тај
обичај. Али обичаји народа су веома различити. Сери (Кинези?) не краду,
не чине блуд, не врше убиства, не верују у демоне нити им праве кипове.
Бактријанци или Брахмани не пију вино, хране се неживим и верују у
једнога бога, док су њихови суседи Инди пијанице и разбојници; они
живе жене спаљују са мртвим мужевима; иначе, лудују за женама као
вукови и вепрови. Неки народи западно од Инда убијају и једу своје
госте. Халдејци, Вавилонца u Персијанци жене се својим сестрама u
мајкама.
Код Гела (кавкаско племе) само жене обрађују земљу, граде куће, иду
у лов, носе грубо одело без украса и дотеривања, док њихови мужеви
ленствују и носе меке и шарене хаљине.
У Британији влада многоженство и полиандрија. Амазонке живе без мушкараца,
у пролеће се паре по шумама са пролазницима и мушки пород убијају.
Персијанци своје болесне и остареле излажу псима. Многи Германи врше
самоубиство вешањем.
Питање 110: Али, пошто седам звезда суделује при рађању сваког од
нас, кажемо да се и читава земља дели на седам крајева и да сваким
крајем управља по једна звезда и да поданици живе и умиру према њиховом
(звезданом) повезивању. Управо то дејство звезде неки називају законом
(неког краја). Одговор: Ако je читав свет подељен на седам крајева,
како онда да у једном те истом крају налазимо много различитих закона
(обичаја)? Не постоји само седам обичаја према броју звезда, ни дванаест
према броју сазвежђа зодијака, нити тридесет и шест према деканима,
него се зна за безброј обичаја, како давно напуштених тако и данас
постојећих. И како то да у једном те истом крају видимо да живе Инди
људождери и Брахмани који се уздржавају од свега живог и сваког уживања
(θοίνης)?
Како то да Вавилонци, и то сви без изузетка, махнитају у огавном мешању
са сродницима? Како то опет да они, који живе на другом крају земље,
Склавини и Фисонци који се називају и Подунавцима, да први (Склавини)
радо ждеру женске дојке јер су пуне млека и при томе одојчад разбијају
ο стене као штакоре, док се они други (Фисонци) уздржавају чак и од
допуштеног и природног уживања меса? Они први (Склавини) су дивљи,
слободни и без поглавара, пошто своје вође и старешине стално убијају
било на гозби било на путу, и хране се лисицама, дивљим мачкама и
вепровима и међусобно се довикују ко вукови кад завијају; они други
(Фисонци) пак уздржавају се од сваке прождрљивости и покорно се потчињавају
свакоме ко наиђе. A много се прича и o Лангобардима, Норима и западним
Галима као o народима који не познају меркуровско-сатурновско познавање
звезда...
(Dialogi 110, PQ 38, 985)
O Дунаву
Погледај... једну од четири реке што теку из истог рајског извора,
ону која се у нашем Светом Писму назива Фисон (τον Φυσωνα), a код
Грка Истер (Ιστρον), код Римљана Данубиус (Δανούβιον), код Гота Дунабис
(Δούναβιν).
(Dialogi 68, PQ 38, 936)
Кад се наиме ова река зими замрзне, онда преко леда може да пређе
и до десет хиљада коњаника „како се често и види“. C пролећа, кад
се почне снег отапати, по леду потече читава нова река тако да лед
одваја горњу речну воду од доње.
Опет о Дунаву
Код Грка ова река зове се Истер и Инд (Ίστρος και Ίνδοςποταμός), код
Илира и Рипијанаца, који живе крај Истера, Данубис (Δάνουβης?), код
Гота Дунавтис.
(Dialogi 144, PQ 38, 1093)
Река оптиче око читаве земље и улива се код Гадире у Атлантик.
