|
Византијски извори за историју народа
Југославије, том I
САНУ, Византолошки институт; Београд, 1955.
Стр. 73-80.
АГАТИЈА |
"Словен, по имену Сварун..." |
555 год. „Ове (коњанике) су водили Дабрагеза и Усигард (Δαβραγέζας και Οδσίγαρδοςΐ),
обојица варвари додуше, али заповедници ромејских одреда (ταγ•μάτων).“ „Пошто су ишли у слабом реду и неопрезно, на њих изненада насрнуше
Дабрагеза и Усигард са својим људима (οί αμφί τον Δαβραγέζαν κα: Ούσί^αρδον)
и одмах их у бекство натераше". 556 год. 556 . Март 559. „У међувремену онај други варварски одред, који je угрожавао Херсонес,
често je јуришао на зид, примичући лествице и опсадне справе, али
je исто тако често био одбијан од Ромеја који су били унутра и свом
снагом га бранили. Њима на челу стајао je Герман, син Доротејев. Он
је био сасвим млад и тек су му бркови почели да расту, али истицао
се као уман војсковођа и спреман je био на подвиге који су превазилазили
његову младост. Његова отаџбина je била илирски град који се од давнина
звао Bederiana (Βεδερίανα), a доцније му je промењен назив у Justiniana
Prima (Πρώτη Ίουστινιανή). „Прикупивши веома много трске (καλάμους), и то оне најдуже, најчвршће
и најдебље, и слажући једну уз другу и повезујући их узицама и ланеним
концима (τολύπαις), израдише много свежњева. Поставивши тада преко
њих дрвене праве мотке као веслачке клупе и пречаге, и то не по читавој
дужини него само на крајевима и у средини, и омотавајући свежњеве
дебљим узицама, и повезујући их међусобно и учвршћујући, стезали су
их толико чврсто да су од три или више добијали по један сплав (σχεδίαν),
довољно широк да прими четири човека и дубок толико да сигурно носитерет
и да се услед танкоће не потопи. Таквих сплавова израдише не мање
од сто педесет.“ |
||
|