СВЕВЛАД                     www.svevlad.org.rs                     СВЕВЛАД                     www.svevlad.org.rs

Прочитајте и...

Псеудо Цезарије: О Словенима и Антима

Александар Бачкалов: Археолошко благо Косова и Метохије, рани средњи век

555 год.
ОПСАДА ТВРЂАВЕ ОНОГУР

„Ове (коњанике) су водили Дабрагеза и Усигард (Δαβραγέζας και Οδσίγαρδοςΐ), обојица варвари додуше, али заповедници ромејских одреда (ταγ•μάτων).“
(Hist. III 6, ρ. 246,5-7)

„Пошто су ишли у слабом реду и неопрезно, на њих изненада насрнуше Дабрагеза и Усигард са својим људима (οί αμφί τον Δαβραγέζαν κα: Ούσί^αρδον) и одмах их у бекство натераше".
(Hist. III 7, p. 246,28-247,2)

556 год.
ОПСАДА ГРАДА ФАЗИС
„И да би лађе, распоређене по реци, биле сасвим заштићене, командир Дабрагеза (Δαβραγέϊ,ας ταξίαρχος), по народности Ант, и лохаг Елмингир, Хун, поступише по наређењу и од бродовља издвојише десет брзих лађа са крмом на оба краја те отплове подаље уз реку. Они су будно стражарили и, пазећи на прелазе, пловили би сад средином реке, a сад уз једну или другу обалу".
(Hist. III 21, p. 275,5—14)

556 .
PAT CA МИСИМИЈАНИМА
„Словен, по имену Сварун. Он баци копље на једног који je y ратној справи (δ σπαλίων) био слабије заштићен, и смртно га рани".
(Hist. IV 20, p. 324,25)

Март 559.
ПРОВАЛА ХУНСКИХ КУТРИГУРА

„У међувремену онај други варварски одред, који je угрожавао Херсонес, често je јуришао на зид, примичући лествице и опсадне справе, али je исто тако често био одбијан од Ромеја који су били унутра и свом снагом га бранили. Њима на челу стајао je Герман, син Доротејев. Он је био сасвим млад и тек су му бркови почели да расту, али истицао се као уман војсковођа и спреман je био на подвиге који су превазилазили његову младост. Његова отаџбина je била илирски град који се од давнина звао Bederiana (Βεδερίανα), a доцније му je промењен назив у Justiniana Prima (Πρώτη Ίουστινιανή).
Јер цар Јустинијан, пошто je y њему био рођен, своје родно место достојно je украсио разноврсним делима и од безначајног места створио je богат град и назвао га према своме имену".
(Hist. V 21, p. 383,26—384,9)

„Прикупивши веома много трске (καλάμους), и то оне најдуже, најчвршће и најдебље, и слажући једну уз другу и повезујући их узицама и ланеним концима (τολύπαις), израдише много свежњева. Поставивши тада преко њих дрвене праве мотке као веслачке клупе и пречаге, и то не по читавој дужини него само на крајевима и у средини, и омотавајући свежњеве дебљим узицама, и повезујући их међусобно и учвршћујући, стезали су их толико чврсто да су од три или више добијали по један сплав (σχεδίαν), довољно широк да прими четири човека и дубок толико да сигурно носитерет и да се услед танкоће не потопи. Таквих сплавова израдише не мање од сто педесет.“
(Hist. V 21, p. 385,9—24)