|
Постављено уз сагласност аутора
*
Корени VII, Историјски архив Јагодине,
Јагодина, 2009. Стр. 23-30.
УДК: 39:929 Тителбах В.
Јасмина Трајков
Рад
Владислава Тителбаха
на истраживању и представљању српског
културно-историјског и етнографског наслеђа
"Владислав Тителбах је рођен у Чешкој, у месту Ленешице у близини Јасмина Трајков |
Апстракт: У тексту је приказан рад сликара и графичара чешке националности Владислава Тителбаха (1847-1925) на истраживању српског историјског, етнографског, културног и уметничког наслеђа. Овим послом, Тителбах се најпре бавио сам, а потом у оквиру делатности Српског ученог друштва, чији је био члан од 1885. године. У периоду од 1884-1887. радио је илустрације за потребе албума краљице Наталије Обреновић. Тителбах је две године живео и радио у Јагодини као предавач у Нижој гимназији, а међу његовим радовима очувани су и они са мотивима из овог града. * У проучавању српске културе 19. века име Владислава Тителбаха, сликара и графичара (1847-1925) није могуће заобићи. Његов рад се заснивао на прикупљању грађе која би показала сву особеност српске историје, територије и народа. Радио је, такође, као сарадник домаћих и страних илустрованих листова, а неко време и као декоратер у Народном позоришту у Београду. Био је члан Српског ученог друштва од 1885. године. Отац је Стојана Тителбаха (1874-1917), познатог српског архитекте, који је, између осталих здања пројектовао и Нови двор у Београду. Иза Владислава Тителбаха је остао велики број радова који још увек нису целовито проучени. Већина има етнографску тематику, а неки су данас једини преостали документи о изгледу и постојању делова ишчезлих ношњи, орнамената или неких споменика.
|
„Напустио је Чешку, земљу у којој је рођен, и заменио је Србијом. Променио је веру, био у друштву највиђенијих српских интелектуалаца и уметника, бавио се педагошким радом, путовао по свим српским крајевима. Међу првима се у Србији бавио аматерском фотографијом. Посветио је свој живот документовању културно-етнографске грађе Србије, илустрацији књига, новина, изради првих разгледница у Србији. Учествовао је на међународним изложбама које су афирмисале Краљевину Србију и српски народ у свету, радио за краљевску породицу, био награђиван, али као што то често бива, после смрти је пао у заборав. (...) За живота је урадио преко 9.000 уметничких радова од којих је данас сачувано око хиљаду, будући да је највећи број страдао током Првог и Другог светског рата. Они се данас сврставају у прворазредне историјске изворе за сагледавање и тумачење српске народне уметности с краја 19. и почетка 20. века.
Део текста и одабране слике: |
|