СВЕВЛАД                     www.svevlad.org.rs                     СВЕВЛАД                     www.svevlad.org.rs
 

Постављено уз сагласност аутора
*
Корени VII, Историјски архив Јагодине,
Јагодина, 2009. Стр. 23-30.
УДК: 39:929 Тителбах В.

Јасмина Трајков

Рад Владислава Тителбаха
на истраживању и представљању српског
културно-историјског и етнографског наслеђа


Преузмите  цео текст у пдф-у
Јасмина Трајков: Рад Владислава Тителбаха на истраживању и представљању српског културно-историјског и етнографског наслеђа.

Насловна страна књиге Српски вез, објављене 1896. године, коју је илустровао Владислав Тителбах

"Владислав Тителбах је рођен у Чешкој, у месту Ленешице у близини
Прага. Школовао се у Прагу на Техничкој школи и упоредо похађао сликарску
школу. У Нови Сад је дошао 1872. године и ту је радио као професор реалке, а
предавао је математику и нацртну геометрију. Дружио се са Светозаром
Милетићем, Михаилом Политом-Десанчићем и другим истакнутим
словенофилима. У Новом Саду је радио и као илустратор шаљивог рукописног
листа «Камила» који је излазио у Јовичићевој гостионици „Код Камиле“. Овај лист, значајан у изучавању наше карикатуре и сатире, су од 1873. иницирали, руком писали и визуелно уобличавали Јован Јовановић Змај и Илија
Огњановић-Абуказем. У другом броју из 1874. године, на последњој страници, објављена је стрип-шала, чији је аутор био Тителбах. Састављена је од осам
цртежа који су рађени мастилом са текстом у стиховима испод.
Тителбах је учествовао у издавању првог броја часописа Орао – велики
илустровани календар који је објављен 1875. године. Његов уредник је био
Стеван В. Поповић. У овом часопису се све до 1897. године могу пронаћи
бројне илустрације са Тителбаховим потписом.
Тителбах је прешао у Београд 1875. и радио као професор геометријског
цртања и красносписа у Првој београдској гимназији, а затим и у Учитељској
школи. Следеће године појављује се у јавности као сарадник страних
илустрованих листова. У њима је објављивао цртеже са догађајима из српско- турског рата"

Јасмина Трајков


Препоручујемо и ...

Никос Чаусидис: Ромбоични елементи као средства транспозиције плодности између човека и природе

Немања Цвитковац: Прилог проучавању лика и дела Светозара Милетића; говор са парастоса у Вршцу...

Апстракт: У тексту је приказан рад сликара и графичара чешке националности Владислава Тителбаха (1847-1925) на истраживању српског историјског, етнографског, културног и уметничког наслеђа. Овим послом, Тителбах се најпре бавио сам, а потом у оквиру делатности Српског ученог друштва, чији је био члан од 1885. године. У периоду од 1884-1887. радио је илустрације за потребе албума краљице Наталије Обреновић. Тителбах је две године живео и радио у Јагодини као предавач у Нижој гимназији, а међу његовим радовима очувани су и они са мотивима из овог града.

Кључне речи: Владислав Тителбах, Српско учено друштво, етнографска истраживања, краљица Наталија Обреновић, националана уметност  

*

У проучавању српске културе 19. века име Владислава Тителбаха, сликара  и графичара (1847-1925) није могуће заобићи. Његов рад се заснивао на прикупљању грађе која би показала сву особеност српске историје, територије и народа. Радио је, такође, као сарадник домаћих и страних илустрованих листова, а неко време и као декоратер у Народном позоришту у Београду. Био је члан Српског ученог друштва од 1885. године. Отац је Стојана Тителбаха (1874-1917), познатог српског архитекте, који је, између осталих здања пројектовао и Нови двор у Београду.  

Иза Владислава Тителбаха је остао велики број радова који још увек нису целовито проучени. Већина има етнографску тематику, а неки су данас једини преостали документи о изгледу и постојању делова ишчезлих ношњи, орнамената или неких споменика.

Тителбах је радио и у Јагодини као професор у Нижој гимназији, али у граду није сачувано ни једно оригинално дело ове значајне личности уметничког и културног живота Србије 19. века. Траг о његовом боравку у граду представља разгледница из тридесетих година 20. века, која се налази у збирци Завичајног музеја. На њој је репродукован цртеж ведуте Јагодине из 1883. године са Тителбаховим потписом.

Други музеји у Србији чувају значајан број радова овог ствараоца. Највећу збирку има Етнографски музеј у Београду у којој су заступљени акварели, цртежи и скице претежно са етнографском тематиком...

Илустрације В. Тителбаха у књизи Владимира Карића
"Србија - опис земље, народа и државе"

Дворац кнеза Милоша у Топчидеру


Ломљење колача о слави


Алексинац

Голубац

Љубостиња

Сабор код манастира Каленића

„Напустио је Чешку, земљу у којој је рођен, и заменио је Србијом. Променио је веру, био у друштву највиђенијих српских интелектуалаца и уметника, бавио се педагошким радом, путовао по свим српским крајевима. Међу првима се у Србији бавио аматерском фотографијом.

Посветио је свој живот документовању културно-етнографске грађе Србије, илустрацији књига, новина, изради првих разгледница у Србији.

Учествовао је на међународним изложбама које су афирмисале Краљевину Србију и српски народ у свету, радио за краљевску породицу, био награђиван, али као што то често бива, после смрти је пао у заборав. (...)

За живота је урадио преко 9.000 уметничких радова од којих је данас сачувано око хиљаду, будући да је највећи број страдао током Првог и Другог светског рата.

Они се данас сврставају у прворазредне историјске изворе за сагледавање и тумачење српске народне уметности с краја 19. и почетка 20. века.


Ћилимарска радионица


Хајдуци


Код војничког казана

Део текста и одабране слике:
Блиц, 16.2.2015.

Објављено: јануар, 2019.

Повратак на Слике