СВЕВЛАД - Немања Цвитковац: Јерес у средњовековној Босни и Црква босанска

Црква босанска је сигурно једно од најзагонетнијих, ако не и најзагонетније питање које се тиче средњовековне Босне. Када о овоме говоримо, три питања највише заокупљају пажњу науке: њено порекло, њено учење и њен нестанак. Дакле, мање-више, све у вези са њом. Од XIX века, када је ова тема, захваљујући Божидару Петрановићу и његовој књизи Богомили: црква босанска и крстјани (Задар, 1867) ушла у сферу интересовања домаће, претежно српско-хрватске историографије, све до данас нису нађени коначни одговори на три горе постављена питања.

Највећи проблем лежи у изворима и често некритичком приступу у изучавању истих или једносмерном тумачењу. Управо порекло јереси је темељ на којем почива целокупна проблематика која се односи на Цркву босанску. Поред овога, велики проблем приликом изучавања овог феномена је и тај што се изворна грађа највећим делом састоји од документарних извора. Отуда, наша сазнања о Цркви босанској и религиозним приликама у средњовековној Босни, почивају на чврстим али фрагментарним изворима који унеколико онемогућавају сагледавање шире слике.

Идентификација босанских јеретика се кретала од тога да су они хришћански јеретици православне оријентације, преко њеног тумачења као једног монашког покрета, до тога да је то изразито дуалистичка јерес која своје корене има у бугарском и малоазијском дуализму. С обзиром да су се многа учења и обичаји босанских крстјана поклапала са учењима западних катара (који су били несумњиви дуалисти) и данас је тешко утврдити верски карактер Цркве босанске. Са друге стране, учење босанских крстјана се, у неким стварима, тотално разликовало од своје једноверне браће у западној Европи, односно, подручјима која су настањивали доказани дуалисти и подударало се са неким обичајима православне и католичке праксе. Богослужења су често обављали домаћи свештеници на словенском језику.

Цео текст у пдф-у >>>