СВЕВЛАД - Немања Цвитковац: Богомилска јерес у средњовековној Србији

Одломак из текста

О јеретицима у средњовековној Србији, сазнајемо на основу неколико дела, али нам је Житије Св. Симеона, написано од стране Стефана Немањића Првовенчаног (1196-1228.), сина Немањиног, најдрагоценије јер даје највише података. Ако је судити на основу његовог писања, могло би се закључити да је јерес, у време Стефана Немање, већ била узела маха. Да је јерес била присутна, знамо и на основу других извора. Иако јерес помиње само на једном месту, најмлађи Немањин син, Растко, познатији као Свети Сава, у свом делу Служба Светом Симеону, пише како „Бивши (Стефан Немања, прим. аут.) православни вером прогони таму јеретички.“ Монах Доментијан, Савин биограф, наводи како је Немања успео да „истреби успомену злославних јеретика по своме отачаству.“ Још спомиње „јеретичку и многобожачку превару.“ Као и код других, тако ни овде ближе идентификације јереси нема.

"Цар Душан је, у свом Законику, изричит према јеретицима."
Фото: Новости

Према Житију Св. Симеона, чувши за јерес у Србији, један од Немањиних војника долази до Немање, драматично пада испред њега на колена и говори му како му се у држави укоренила „мрска и триклета јерес“. У сврху спречавања да се „посеје кукољ лукавога и одвратнога ђавола“, Немања је сазвао сабор у цркви Св. Апостола Петра и Павла (Петрова црква у Расу, код Новог Пазара данас). Очигледно да је сабор сазван као последица озбиљности ситуације. У прилог овоме говори то што су на овом сабору били присутни и властела и црквени великодостојници, између осталих и сам рашки епископ, Јефтимије.

Цео текст у пдф-у >>>