СВЕВЛАД                     www.svevlad.org.rs                     СВЕВЛАД                     www.svevlad.org.rs
 

Постављено у сарадњи са аутором
Наручивање књиге:
065 3223-292, 065 20700-55, 011 3223-292

 

Растко Костић
ПОКРШТАВАЊЕ
ПАГАНСКИХ ВЕНДА
У ДЕЛИМА ЗАПАДНИХ ХРОНИЧАРА
Из увода за књигу „Пад Арконе или сумрак словенског паганизма”

 

     Преузмите
                  цео текст у пдф-у

Растко Костић: Покрштавање паганских Венда у делима западних хроничара

Од истог аутора
Покрштавање паганских Венда у делима западних хроничара
Пад Арконе - историјске поуке
Пад Арконе или сумрак словенског паганизма


Световид - фигура у дрвету,
9. век, Пољска


Препоручујемо и...

Милица Грковић: Регистар личних имена становништва области Бранковића

Владимир Ђукановић:
Коледари и чаројице у Босни и Херцеговини


Световид, фигура из Преслава, Бугарска


Споменик вендском
војводи Никлоту, Шверин


Одломак из текста
Покрштавање паганских Венда у делима западних хроничара

Сматра се да је Видукинд први немачки историчар и писац. Био је представник теутонидске ренесансе која настаје у X веку за време Саксонске династије. Такође, након Фредегара, он је други по важности историјских извора о паганским западним Словенима. Његово сведочанство је настало готово истовремено кад и путопис Јеврејина Ибрахима ибн Јакуба.

Видукиндови списи су веродостојни, посебно када се односе на догађаје описане током његовог живота, што се установило поређењем са другим познатим хроничарима његовог времена (као што је, на пример, Титмар). Нису познати извори за његову хронику, али можемо јасно да видимо крајњи резултат: течан, јасан, доследан приказ најважнијих дешавања током периода дужег од педесет година, где сваки догађај припада природно свом месту, прописно најављен са неопходним одредбама као што су „у то време“, „у међувремену“, „идуће године“ итд. Нема ознака година када се случило то о чему приповеда, али се увек помиње сезона године, или чак дан у месецу када се догађај збио. Он користи и изразе као што су „у четрнаестој години краљеве владавине“ и слично. Видукинд често цитира писца Салустија, саксонски је националиста а све три књиге су посвећене Матилди, ћерки Отона И и супрузи краља Хенрика Птичара (првог краља Немачке, која се пре њега звала Источна Франачка, крунисаног 919), који се сматра оснивачем Отонске или Саксонске династије (владала Немачком од 919. до 1024. године).

Пристрасан је једино када говори о клеру, мада ни један једини пут у књизи не помиње папу. Осим Салустија, цитира често и Светонија, Тацита и Ливија, као и Вергилија и Вулгату. Од средњовековних писаца наводи Ајнхарда.

Његов рад је битан као веродостојан и комплетан извештај о описаним догађајима, и такође због тога што не постоје друга историјска дела која се у потпуности односе на исти период (успон и развој Саксонског краљевства у току периода владавине два прва саксонска краља, то јест краља Хенрика и краља, касније цара Отона Великог, период од око 925. до 973).

Део разлога за Видукиндову популарност лежи у његовом стилу – он је веома читљив и добар приповедач, који настоји да буде сажет у исказима (планус, нон фастидиосус). Његов стил никада није монотон, већ је увек снажан, питорескан; то су искази који еманирају свежину. Видукинд не изоставља детаље. Његов латински је тачан и не много различит од његовог узора, Салустија.

Сам је дао наслов књизи - Res gestae saxonicae sive annalium libri tres. На основу садржаја књиге може се закључити да је завршена вероватно 973. године (тачније 968, а он је унео неке додатке 973).

Оно што нас највише занима јесте Видукиндово сведочанство о Словенима - паганским суседима Саксоније. Словени су свакако били најважнији суседи Саксонаца, и делила их је само река Лаба (Елба). Видукинд помиње словенска племена: Ободрите, Вагре, Редаре, Рујанце, Хевеле, Вилце, лужичко- српско племе Даламанце и Укре. Сва она су била паганска. Видукинд на једном месту спомиње да је сам цар Отон говорио словенским језиком, али га је ретко користио, а на другом месту назива све Словене паганима. За Словене увек користи израз "Sclavi", за разлику од Хелмолда који записује само - "Слави". Занимљиво је да не користи име "Венди", како чине сви остали хроничари у нашој књизи.

Видикунд на једном месту даје изузетан опис Словена: ‘Али ипак они су више волели рат од мира, држећи сваку несрећу као мање драгу од њихове слободе. Јер они бејаху од расе људи који су издржљиви и стрпљиви у раду, навикнути на најоскуднију исхрану, и оно што је било обично велики терет за наше војнике, у томе су Словени уживали као у извесном задовољству.’ Овај опис као да доводи у свест модерну историју, опсаду Лењинграда у Другом светском рату или подвиге српске војскеи прелазак преко Албаније у Првом. Попут других немачких хроничара, и код Видукинда видимо проницљивост у карактеризацији Словена, и уочене словенске особине које нису нестале до данашњих дана.


Војћех Герсон (1831-1901): Крсташки рат против Венда


Такође, као и код свих других немачких средњовековних хроничара, никада и нигде не налазимо на податке да су Ободрити, Лужички Срби, Словени ишли у Немачку да шире култ Световида или неког другог словенског бога. (Видукинд помиње само једног, Ситиврата, којег он зове "Сатурном", о чему ваља видети коментар преводиоца у самом тексту.) Напротив, Немци су увек долазили да "убеђују" Словене како је њихова вера - вера љубави према ближњима. У Видукиндовом тексту наилазимо на маркантан опис како се то одвијало; када је будући цар Отон хтео да сузбије устанак С(о)рба- Словена против прихватања вере љубави и мира, 16. октобра 955. на реци Рекниц у Макленбургу своју победу у свитање прославили су најпре тако што су главу ободритског кнеза Стојнева, погинулог у бекству, натакли на сред бојног поља, заклали 700 заробљеника, а када су, на крају дивљања, међу њима нашли кнежевог саветника, извадили су му очи и ишчупали језик, и таквог, живог и недокланог, оставили међу лешевима.

Видукиндова сведочанства о ратним страхотама средњег века су неувијена и чешћа него код осталих наших хроничара. На једном месту помиње да су (4. септембра 929.) Немци у само једном походу побили око 200 хиљада словенских пагана.


Цео текст у пдф-у >>>

 


Издавачка кућа “Атос-ДК” представља књигу „Пад Арконе или сумрак словенског паганизма – друго проширено и допуњено издање“, са тврдим корицама и обимом од 500 страница.
Реч је о раду Растка Костића, најдетаљнијој и најопсежнијој студији о теми пада Арконе и судбине словенског паганизма на Балтику.
Сада су објављени по први пут Костићеви преводи свих значајних хроника икада написаних на ову тему: од франачког хроничара Фредегара из 7. века преко шпанско-маварског Јеврејина Ибрахима ибн Јакуба Израиљћанина из 10. столећа, Саксонаца Видукинда Корвејског, Титмара, Херборда, Еба до Исланђанина Олафура Бордарсона, уз проширену верзију Хелмолдове хронике
. Додат је и текст савременог немачког тј. лужичкосрпског истраживача Вернера Мешканка. Ауторов предговор другом издању је врло обиман. Књига је богато илустрована и бави се темом индо-словенских веза. Обрађено је све што је имало да се обради у вези с овим питањем, од лингвистике преко митологије, археологије до генетике, што је новина у односу на прво издање; дело доказује индијско порекло словенског паганизма као и словенске расе. Обрађени су у детаље вендско порекло балканских Срба а нарочито Црногораца, сексуалне навике и обреди паганских Словена, поменути су они који се служе слабим фалсификатом , тзв. „Књигом о Велесу“; историја бруталне христијанизације севера европског континента, укључујући и оне Саксонаца. Колико год да је књига анти-католичка, у другом издању нису поштеђени ни арогантни византијски покрститељи који нису оставили никаква сведочанства о словенској вери. Све што има да буде речено о овој теми се практично налази у овој књизи. Ко је буде имао поседоваће знање о претхришћанској историји Словена какво неће наћи на другом месту. Научно је поштенија и утемељенија у историјским чињеницама од било које друге књиге на ову тему код нас. У књизи се налазе и фотографије кипова словенског бога Световида са Балкана (Преслава у Бугарској) и из Скандинавије (Виндбија у Шведској) из раног средњег века које су до сада биле потпуно непознате у нашој науци.
Цена књиге у књижарама је 2500 динара, а код издавача се може добити по знатно повољнијој цени од 1500 динара, наруџбином, на телефонске бројеве 065 3223-292, 065 20700-55 и 011 3223-292.

Објављено: октобар, 2016.

Povratak na Povesnicu